Naš uva­že­ni Ka­tu­nja­nin, spe­ci­jal­ni tu­ži­lac, ova­ko sli­ko­vi­to pri­ka­za uspjeh u hva­ta­nju eks­tre­mi­sta. Ako to hap­še­nje ni­je in­sce­ni­ra­no, on­da je to sva­ka­ko alarm za svu de­mo­krat­sku Sr­bi­ju i pre­vas­hod­no za­da­tak da se oslo­bo­di na­sle­đa pro­šlo­sti. Hi­po­te­ka ko­ju su osta­vi­le pa­ra­voj­ne for­ma­ci­je u pro­šlom ra­tu još uvi­jek vi­si o vra­tu na­šeg brat­skog i rod­bin­ski po­ve­za­nog na­ro­da. Mno­gi će is­ko­ri­sti­ti tzv. pla­ni­ra­ni eks­ces u omra­že­nju su­sjed­ne dr­ža­ve i po­hr­li­ti NA­TO-u u za­gr­ljaj. Po de­mo­krat­ske sna­ge u Cr­noj Go­ri ni­je mo­glo bi­ti go­reg sce­na­ri­ja pro­is­te­klog iz bo­le­snih i kr­vo­žed­nih umo­va. Jed­na­ko će ovim bi­ti po­go­đe­ni svi slo­bo­do­um­ni Sr­bi i s jed­ne i sa dru­ge stra­ne gra­ni­ce.
Me­ne vi­še za­ni­ma ona pu­ška Pe­tro­vi­ća – i to du­ga. Ko­li­ko je ona du­ga vi­di­mo iz isto­ri­je i iz ma­lo ši­re per­spek­ti­ve ne­go što je ka­tu­njan­ska. Sva ne­po­čin­stva kra­lja Ni­ko­le osta­la su za­bi­lje­že­na, kao i no­vog oca na­ci­je. Slič­nost kra­lja Ni­ko­le sa ne­kru­ni­sa­nim kra­ljem no­vo­ga do­ba je evi­dent­na. Kralj Ni­ko­la je ne­mi­lo­srd­no ar­čio na­rod­nu imo­vi­nu, od­u­zi­mao je, po­kla­njao i pro­da­vao baš kao naš ne­kru­ni­sa­ni kralj. Oba klep­to­kra­te ko­je su pri­va­ti­zo­va­le dr­ža­vu, ne­kon­tro­li­sa­nom vla­šću obi­lje­ži­li su dva vi­je­ka.
Ko­li­ki je do­met pu­ške spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca ko­ji se njo­me di­či, a no­vi­ne bru­je li bru­je o kra­đa­ma s po­zna­te adre­se?!
Ni­šan spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca za­no­si u stra­nu, a glav­na me­ta ar­či oba­lu, šu­me, lu­ku, so­la­nu, KAP i sve što se još mo­že ar­či­ti.
Dok po­go­di pu­ška Pe­tro­vi­ća, mi osta­do­smo bez na­ci­o­nal­nog bo­gat­stva sa du­gom za ču­ku­nu­nu­ke. Ona mi vi­še li­či na slo­mlje­ni dže­fer­dar Vu­ka Man­du­ši­ća.
Iz­gle­da da je naš tu­ži­lac či­tao pje­smu o Mar­ku Kra­lje­vi­ću i Mu­si Ke­se­dži­ji – pa se osla­nja na onu na­rod­nu: „Jao me­ni do bo­ga mi­lo­ga đe po­gu­bih od se­be bo­lje­ga”.
Ne sum­njam u in­te­gri­tet spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca, ali dok pu­ška Pe­tro­vi­ća po­go­di me­tu iza nje­ga će osta­ti mno­gi man­da­ti. To­li­ko je pr­ljav­šti­ne... Ako se bu­de či­sti­la od re­pa, ni mno­go mla­đi ne­će do­če­ka­ti pro­vje­tra­va­nje. Pu­ška Pe­tro­vi­ća slu­ži baš Pe­tro­vi­ći­ma u oču­va­nju svog imi­dža i u estet­skom po­gle­du kao mu­zej­ski eks­po­nat.
Hra­bri Ka­tu­nja­ni ko­ji­ma je dr­ža­va u sr­cu vi­še ne­go za dr­ža­vu tre­ba­lo bi da se bri­nu o po­tom­stvu. Omla­di­na bez per­spek­ti­ve i bu­duć­no­sti, ne­ga­tiv­na se­lek­ci­ja gdje neo­bra­zo­va­ni po­slu­šni­ci od­re­đu­ju sud­bi­nu spo­sob­ni­ma – upreg­nu­ti u je­dan ne­mo­ra­lan i ne­pra­ve­dan 27 go­di­na raz­ra­đi­va­ni plan.
Ne­ka go­spo­din tu­ži­lac ne­što ka­že o ba­li­stič­kom do­me­tu pu­ške Pe­tro­vi­ća da ne bu­de pu­nje­na ćor­ci­ma kao ko­me­di­ja­ški plo­tu­ni sa Go­ri­ce.

Pi­še: Bu­di­mir Vu­ko­vić